Mudra tama, i ohola tišina. Voda mi kvasi lice, srce ubrzano lupa. Ruke su teške i hladne, nejake i samo ih povremeno vidim, pojave se pa nestanu. Tonem u dubinu, i gušim se. Ponovo ne mogu da dišem, pa me strah pobijedi.
-Jelena, daj mi ruku. Stisni što jače možeš. Čuješ li me ?! Jesi li ovdje ? Diši. Smiri se.
Eh, čujem, ili sam umislila da čujem, ali svakako ne mogu da reagujem. Kašljem, i imam osjećaj da sam sama sebe već ugušila. Ali mislima, naravno.
Ubila me psiha.

Konačno sviće. Jaka kafa, najjača – jesenja jutra, najprisebnija. Bila je ovo teška noć, kao i sve prethodne. Otvoren prozor, i jaka kiša. Ovoga jutra sve je u tom fazonu. Samo sam ja slaba. Uspavani, ponavljajući, tuđi snovi me ubili, al’ bukvalno.
Moji snovi su budni, nikad ne spavaju. Padaju sa neba, u obliku kapljica, kvase nam puteve da se bolje vidimo. Mirišu na kesten, na mandarine, i na tvoju sobu.A onda su jaki i gorki u isto vrijeme. Ipak, kad poželiš, možeš i da ih zasladiš. Tri-četiri kockice, prava su mjera. Kafa je sreća. Jesen je ljubav.

Nemoj da spavaš, ako sam zaspala ja. Trebaš mi budan. Kad krenem da tonem, da me dozivaš. Znaš ono tvoje “Jelena, daj mi ruku. Diši Jelena…” Kad mi voda dođe do vrata, i usana, da me podigneš. Kad mi srce krene ubrzano preskakati, da me smiriš. Pomjeri mi granice stvarnosti, i uvijek me dozivaj ako zaspim. A kako ćeš sve to izvesti ?
Pa nećeš, naravno. O tome ti pričam.

Kaže, ima li išta ljepše na svijetu  nego sanjati ?
Ima. Piti kafu, i gledati druge ljude dok spavaju. Pogotovo u oktobru.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s